Porno Star kosmogina + kosmoplovci   Nazvali su me Sugar Dick. Uglavnom me zovu Dick. Meni je dobro u životu. Za razliku od nekih mojih rodaka koji rade teške teretno-transportne poslove ili se neuspešno bave turizmom, ja imam Bosa koji vodi racuna o meni kao i cela njegova ekipa. Dobro me hrane, spavam na toplom i upoznali su me sa Dolly. Nekada se Bos razbesni i vice na mene: »Magarcino prokleta!«, ali to je bilo samo u slucaju snimanja sa Debelom Sisi i Modrom Mimi. Ursula je bila fina prema meni i ne bi mi bila toliko odvratna da joj dah nije smrdeo na kokos. Miris kokosa ne podnosim nikako, a ona se i po telu mazala kokosovim mlekom, pa joj je i kosa smrdela na njega. Gde ste culi da magarci vole kokos? Razumljivo je što sam imao otpor.     Dolly je nešto posebno. Ona me stvarno voli. Zaboravio sam svoj život koji je prethodio ovom umetnickom. Strašno mi prijaju sva ta pažnja, pocast i poštovanje koju mi ukazuju svojim zadivljenim cutanjem kad Bos vikne: »Action!« Dolly onda pocne da me mazi. Ceška me iza ušiju. Ljubi mi nozdrve. Miriše na detelinu, neodoljivo. Guram joj gubicu pod pazuh. Ližem je. Ona ne koristi one smradove iz Francuske. Široka je i prostrana kao livada na kojoj bih mogao ceo život da provedem. Lici na jedinu sliku slobode i vrhunske estetike prirode koju imam u pamcenju iz prethodnog života. Mislite da magarci nemaju snove? Varate se. Sanjam o nepreglednoj livadi sa obiljem slatke trave, divlje mente, bokvice, deteline lucerke i jagorcevine. I maslacak obožavam ali samo mlade listove bez cvetova. A na toj livadi Dolly i ja. Ja pasem detelinu ona pase mene... Ona govori slatkim glasom i smejulji se iskreno: »Sugar Dick, come to me!«, a onda približi svoje grudi. Vatreno strižem ušima i lupkam ih dok se one tresu, a ona govori »Ohh, Sugar Dick, do it to me...« i smeje se, dok meni uši ne pocnu da gore od trenja. Niko ni ne zna da se magarci najviše pale na uši. Ona mene tako odobrovolji kad mi gura svoje nožne prste u usta, da me to podseca na najsladu šargarepu. Ja joj ližem stopala, a ona sedi na stolici i njišti od smeha. Jedino mi ti reflektori smetaju jer prave strašnu toplotu i biju me u oci, pa moram cesto da žmirkam kao da me mušice napadaju.     Kada su mi doveli Debelu Sisi nisam znao šta se dogada jer sam prvi put stao pred kamere, a ona se odmah ustremila na moja jaja. Šcepala me kandžama i zarivala ih strašno, a ona ne zna da ja ne volim kad mi neko zariva kandže u jaja. Uplašili su me reflektori i glasovi iz mraka, bilo je prevruce, a ona je skicala kao poljski pacov u vreme parenja, tako da sam ritnuo stalak, srušio kameru, pokidao kablove, ujeo tonca, a Debelu Sisi izgazio po nogama. Ona je posle mukala kao krava dok su joj stavljali obloge na modrice. Bos je na nju vikao: » Pijana kurvetino!«, a na mene: » Prokleta magarcino!« To je bilo dok se nisam prilagodio situaciji i ocekivanjima. A Dolly me voli. Bila je to ljubav na prvi pogled. Ti njeni mirisi i nežno rzanje. Svida mi se više od svih do sada. Nema veze što je žena. Ona se sama namešta. Ne moram ja ništa da se trudim. Ona nigde ne žuri. Lupka me po sapima prijateljski. Ceška me po stomaku. Uzjaše me i leži na meni gola. Nema nijednu dlaku na telu, ali meni to ne smeta. A kad stavi kocku šecera medu noge... Šta, mislili ste da samo konji vole kocku šecera?     Jeste, jednom sam i batine dobio. Pre Dolly, a posle Debele Sisi. Zbog Modre Mimi. Ona je bila modra zato što je volela da se tuce. Njeni lanci oko vrata, oko clanaka i oko struka, bili su hladni i zveckali su. Kad me je korbacem raspalila po ledima, opet sam dipnuo i opet sam srušio stalak sa kamerom. Ali i stalak sa reflektorom. Držala me je za miška cvrsto i tako ga cimala da sam od bola okrenuo glavu i ujeo je za guzicu. Išla joj je krv, pa su i njoj stavljali obloge, ali ona je bila nekako zadovoljna i stalno se korbacem trljala izmedu nogu. Bos je bio van sebe i vikao je: »Drogirana kurvetino!«, a meni: »Prokleta magarcino!« Ne znam šta je to bankrot, ali i to je vikao i kao da se svima zahvaljivao na tome, ali je posle i zaplakao. Imam ja osecanja i tacno znam kad je nekome teško. Ali onda sam imao obuku, i sve su mi dali, tako da sam vrlo brzo shvatio šta treba da radim. U stvari shvatio sam da ništa ne treba da radim, nego samo da budem miran dok mi neka cica obraduje miška. Puštali su mi da gledam neprirodne filmove u mojoj štalici. Veprovi jebu žene. Konji jebu žene. Psi jebu žene. Žene jebu zmije. Aligator jebe ženu. U stvari ne znam koja je tacno to životinja bila. Nismo mi magarci baš toliko glupi. Možemo lako da sliku sa ekrana reprodukujemo u svesti. I budala bi ukapirala da nikome od njih nije bilo loše. Jeste da su te žene tako, malo cudno gradene... ali, ubrzo sam shvatio kakva je to životna šansa. A onda je opet došla Debela Sisi. Pa je onda došla Ursula. Pa je onda došla Modra Mimi. Ali nije sve tako jednostavno kao kad gledaš na video tejpu šta drugi rade. Tako je prošla faza adaptacije na moju novu poziciju i krenuli smo sa svakodnevnim angažmanom proizvodnje filmske umetnosti. Shvatio sam da sve žene koje su radile sa mnom imaju slicno prezime: Kurvetina ili Kurva, kako ih je oslovljavao Bos sa uvažavanjem.     Onda su poceli da mi daju inekcije. Ja volim inekcije. Jeste da me pecne kao konjska muva po sapima kad ujede, ali posle mi nekako bude lepo. Sa Dolly mi inekcije nisu potrebne. Ona mene zaista voli. Ja je mazim repom po ledima a ona cvrkuce ko lastavica u gnezdu. Maše svojom bujnom grivom i golica mi nozdrve. Pocela je da dolazi kod mene kuci i kad ne snimamo. Ali tada nema svetlu bujnu grivu, ima kratke tamne cekinje na glavi. Donosi mi kolace sa prah šecerom odozgo. Šecer otrese izmedu nogu pa ga ja ližem. Volim ja kolace, ali više volim kada joj ližem prah šecer izmedu nogu. Tada oko nas nema nikoga i ona ne dira mog miška, kao pred kamerama. Samo uzdiše i šapuce: »Ooouuh, Sugar Dick! Ouuuh, Sugar Dick!«     Zubi su mi vec propali od neadekvatne ishrane. Dlaka mi nije više onako sjajna. Ni rep mi više nije pokretan kao nekada. Miško mi se diže iskljucivo posle inekcije. Osecam stalni umor u nogama. Puštam nekontrolisano gromke gasove iz stomaka, pa onda prekidaju snimanje i Bos opet vice na mene: »Prokleta magarcino!« Vec duže vreme ne znam gde je Dolly. Baš mi nedostaje, a ne mogu da ih pitam gde je. Dovode mi neke druge. Sad mi daju inekciju pre i inekciju posle snimanja. Onu prvu da mi se digne, onu drugu da mi se spusti. Nisam ja glup da ne znam o cemu se radi. Samo sam izgubio apetit i ne prijaju mi više niti rajcice, niti mrkvice, ni zelena salata koju sam ranije obožavao. Umor u kolenima je nesavladiv. Kad odem doma ležim po cijeli dan i izležavam se. Cuo sam od kamermana da patim od depresije. Prestali su da mi puštaju filmove jer kamerman je nesvršeni psiholog na Zagrebackom sveucilištu i kaže da se sve nepovoljno odražava na moje psihicko stanje jer imam krizu identiteta. Od njega sam naucio da razumem hrvatski.     Sanjam da je po mene došla Dolly i odvela me na našu livadu. Ja pasem nju, ona pase mene i srecni smo do neba, a onda cujem taj neumoljivi glas: »Action!«, i drpaju me za jaja i razvlace mi miška, ali tu nema više mirisa deteline i moje Dolly. Posle su mi puštali filmove koje smo snimili da bi mi osnažili libido, kako je kamerman predložio. Ja tu nisam ni prepoznavao sebe, jer sam bio na inekcijama i niceg se više nisam secao. Bio sam sve slabiji, dok nije došao Bos jednog dana i doneo mi lenju pitu od jabuka sa prah šecerom odozgo, koja je podsecala na Dolly. Spominjao je onaj njegov bankrot i ovog puta me nežno, kroz zube oslovio sa »magarcino prokleta«, odvukao me do kamiona, pa mi je onda svojom rukom dao injekciju, iako je to ranije uvek radio kamerman-psiholog.     Zelena livada mi je pukla pred ocima i toliko se zazelenila da ništa zelenije nisam video do tada. Varate se ako mislite da magarci ne znaju šta je zelena boja. Vi mislite da sam ja sad umro i da sam u raju. Da je taj raj zelena livada i da po njoj kaskam osedlan predivnom Dolly na mojim ledima. Da je ona gola i da joj sise i bedra zanosno poskakuju od mog kaskanja. Ali varate se. Nisam umro. Zaista sam se probudio na svojoj livadi. I bilo mi je teško. Ali oporavio sam se. Postepeno. Bos me je iznajmio na samo pola godine. Tad me je privremeno uspavao radi sigurnijeg transporta. Bio sam tek jedan od njegovih, verovatno najuzaludnijih pokušaja da se približi toj stvari koju nekad zove umetnost, a nekad biznis. Nisam siguran šta je od toga važnije, jer je obe reci sa istim žarom dovikivao tim devojkama hiljadu puta. I budala bi zapamtila. Dobar je on covek. Ali ja sam bolji magarac nego što je on covek. Meni je moja livada dovoljna.   www.kosmoplovci.net