Posle svetskih metropola i naš grad najzad dobija svoj muzej stripa. Iako ostvaren, finansiran i materijalno potpomognut iskljucivo sredstvima dobrovoljnih davalaca, donatora, dominatora, ktitora, utemeljivaca, uspostavljaca, neimara i svetaca moglo bi se reci da je rec o jednom od projekata sledeceg perioda bar što se tice kulture uopšte.
Više aspekata muzeja, spratova i moguceg redosleda posete pojedinih delova i krila muzeja daje posetiocima mogucnost (doduše randomaticnu) da sagledaju ovaj važan segment naše popularne kulture, iz više pravaca, raznim putevima, hronološki, ontološki, ..u svakom slucaju u potpunosti.
Da vidimo koja su to mesta, putevi i staze i na koja nas može odvuci jedno ovakvo putovanje.
Putovanje, da jer je i ceo muzej, iako kružnog oblika postavljen na univerzalnom principu po uzoru na našu galaksiju, kosmos. Dakle može poceti sa bilo koje planete ili nekog drugog tela ili glave. Glave, jer prvu i najmanju planetu, najbližu centralnom eksponatu cini upravo planeta Diznilend, u obliku glave Miki Mausa, najisturenije, frontalne figure svetskog poretka majstora Volta Diznija. (Legenda kaže da je on, iako hibernizovan, još uvek živ, dakle besmrtan, i da ce se u jednom trenutku on pojaviti ponovo, a da li možemo da zamislimo lepše i prirodnije mesto njegovog ponovnog pojavka do same planete Diznilend. Da, da, pravi Diznilend je ne u Americi i ne u našim glavama i secanjima vec u Vašem muzeju, muzeju stripa.

Kripton, zelena planeta, posle eksplozije, danas, upravo onako kako izgleda, a ne onako kako nam govore ili kako bismo mi želeli. Nakon eksplozije koja se desila usled unutrašnjih previranja i medusobnih razmirica življa ove nekada jedinstvene planete, koji su i doveli do njenog raspada, materijalizovanog u samoj eksploziji koja se desila, odnosno još uvek je u toku bar iz naše perspektive pošto vesti o eksploziji još nisu stigle a jedan dan na kriptonu traje 42 zemaljske godine što je u pravilnoj disproporciji sa aspirativnom moci zemljana. Supermen, ili još gore Klark Kent, ustvari samo Kal El, sin Jor Ela, napustio je planetu u najtežem trenutku po nju. Iako još savim mali, cak ne ni svojom voljom, apsolutno nesvestan svojih postupaka, to ga ne opravdava pred licem pravde. Ostaviti Kripton, nekada slobodarsku, herojsku planetu, vodecu silu celog treceg sveta i univerzuma u trenutku kad je bilo najteže ne opravdava nikoga, posebno ne one najbolje, superiorne. Nakon toga stvari su se dodatno i bespotrebno iskomplikovale, planeta se još u pocetnoj, eksperimentalnoj fazi raspada podelila na dva velika plemena, Marvel i DC, koja su se docnije podelila na još nekoliko plemena cije su vodje licno ostale u odlicnim odnosima, i dalje krojeci nebesku kapu Kriptoidjana, nesvesnih ove zavere na najvišem nivou. Na Kriptonu su potom zavladale mracne sile okulta i dekadencije, besmislenog nasilja i ultimativne ljudske gluposti predstavljene kao logican sled dešavanja uslovljen objektivnom opasnošcu jednih od drugih. Plemena je bilo sve više i više, bila su sve manja i manja sve dok svaki kriptoidanin nije postao entitet za sebe. Danas, u trecoj fazi raspada, nesvesni konacnog samouništenja koje je vec pri kraju Kripton predstavlja negativni primer unutrašnjeg ustrojstva i pogrešne vaspostave za sledeca pokoljenja. Zato je i ovaj drugi Kripton, a ne Vavilon, materijalizovan upravo od osnovnog elementa - Kriptonita, kako nikakav supermen, ili Klark Kent više nikada ne bi krocio na njeno tle.
Ovo bi bilo kratko, informativno predstavljanje prve tri, najmanje planete (od, za sada ukupno 12) velikog planetariuma muzeja stripa

Bitan aspekt muzeja cini njegov elektricni deo. Vecina eksponata je još uvek u potencijalnoj fazi pa se njihovo dejstvo oseca tek u najavi. Muzej je kružnog toka, u sredini su instalirane elektronske sprave sa kojih se po ekranima emituju stripovi, demoi, animacije i hologramske projekcije stripova, demoa i animacija, dok su dvodimenzionalni eksponati ugradeni u zidove muzeja.
Biblioteka muzeja je još uvek nedostupna posetiocima, no da ipak pomenemo da su neke od knjiga kojima se raspolaže unikatna strip izdanja najistaknutijih naših autora, radena u jednom primerku, a za potrebe muzeja, primerci domacih zabranjivanih stripova koji ne mogu da se nadu cak ni u arhivama državne bezbednosti, akademije nauka ni narodne biblioteke, zatim poseban deo koji cine ratno propagandni stripovi, produkcija iz poslednjih desetak godina, religiozno propagandni stripovi svih konfesija...
Svakako ste vec posetili elektricni deo muzeja , pa nema potrebe da vam opet dajemo adresu. Ako neko oseca da treba da poseti muzej, dovoljno je da u njega unese bar jedan eksponat, otkrice, patent, elemenat, ili da ga pre nego što napusti muzej ostvari. materijal obezbeduje sam muzej iz bogatog fundusa sopstvenih magacina, punih lepih i korisnih, a odbacenih stvari.
Osoblje muzeja, živi ljudi; protokustos, amiga 500, misha, 3za100, r-disc, redirektor, sst, corrosion, maschinka, s.t.r.i.p.e.r....smešteni u svojevrsni kosmovremeplov u centralnom delu planetariuma rado ce izaci u susret svakoj vašoj želji, naravno ukoliko se ona ne sukobljava sa interesima i moralnim nacelima muzeja. To su ljudi koji su ucinili sve što su mogli u prilog boljoj interstelarnoj komunikaciji i to posredstvom više poznatih i manje poznatih tehnika i sistem graficke naracije. upravo ti mediji su ponajviše uspeli da artikulišu vec i previše artikulisanu globalnu podsvest celokupne intelektualne istorije covecanstva i transponuju je u šifre i simbole kojima ovaj medij manipuliše, intuitivno razumljive ljudskom rodu.
najstarija izdanja, objavljivana još u praistoriji u svojevrsnim zidnim novinama po pecinama, stripovi (trake) u unutrašnjosti egipatskih piramida, primeri vincanskog grafickog pisma... govore u prilog univerzalnosti i bezvremenosti ovog nacina izražavanja kojom se upravo i baš zato služi i Novi strip.
Gledanje u kamenu, citanje po papiru ili emitovanje na ekranu. Ideja, prica, scenarijo, adaptacija, sinhronizacija, skica, realizacija, konstrukcija, produkcija, postprodukcija, kontekstualizacija, popularizacija. Muzej stripa.

protokustos

studiostrip

izložba primitivne umetnosti u muzeju studiostrip-a

svakako ste vec posetili elektricni deo muzeja studiostrip- a, pa nema potrebe da vam opet dajemo adresu www.crsn.com/studiostripmuseum
vecina eksponata je još uvek u potencijalnoj fazi pa se njihovo dejstvo oseca tek u najavi.
muzej je kružnog toka, u sredini su instalirane elektronske sprave sa kojih se po ekranima emituju stripovi, demoi, animacije i hologramske projekcije stripova, demoa i animacija, dok su dvodimenzionalni eksponati ugradeni u zidove muzeja.
biblioteka muzeja studiostrip-a je još uvek nedostupna posetiocima, no da ipak pomenemo da su neke od knjiga kojima se raspolaže unikatna strip izdanja radena u jednom primerku, a za potrebe muzeja.
da bi se selekcija i dalje ostvarivala u praksi pobrinuo se ekspertski tim, koji je za potrebe muzeja i minimuma njegove privatnosti postavio prepreke ispred dva od tri ulaza u muzej. nepažljivom posetiocu lako ce se potkrasti greška u koracima a onda ce opet kosmoplovci da budu krivi, kao da nisu vec više puta upozoravali na greške. www.verovaliiline.com
ako neko posle svih ovih upozorenja oseca da ipak treba da poseti muzej, dovoljno je da u njega unese bar jedan eksponat, otkrice, patent, elemenat, ili da ga na licu mesta, ne mora odmah, ali svakako pre nego što napusti muzej, ostvari. materijal obezbeduje sam muzej iz bogatog fundusa sopstvenih magacina, punih lepih i korisnih stvari koje su ljudi odbacili.
osoblje muzeja, živi ljudi; protokustos, redirektor, amiga 500, misa, 3za100, r-disc, corrosion... rado ce izaci u susret svakoj vašoj želji, naravno ukoliko se ona ne sukobljava sa interesima i moralnim nacelima kosmoplovaca, što je vrlo verovatno da hoce.
radno vreme muzeja je, adekvatno uslovima, od 22:00 do 09:00 sutradan, ukoliko je svetlo upaljeno. ukoliko nije strpljivo sacekajte nekoliko trenutaka, a onda se mirno i bez panike udaljite.

kosmoplovci/informativni centar